adult cartoons
cartoon xxx
famous cartoon porn
лист за политичка и друштвена питања, геополитичка и стратешка истраживања
  • Ростислав Ишћенко: Глобални антиглобалистички грађански рат

  • Проф. др Милош Ковић- У српским земљама све су јасније тачке отпора

  • Александер Е. Гауланд: Против евра смо, миграната и бирократизације Европе

  • Проф. др Радмило Рончевић: Дарвиновски мит, највећа обмана у историји науке

Интервју проф. др Калојана Методијева за српски магазин „Геополитика“

                           Prof. dr Kalojan Metodijev

Интервју проф. др Калојана Методијева за српски магазин „Геополитика“ о  председничким изборима у Бугарској
ГЕНЕРАЛ РАДЕВ ИМА РЕАЛНЕ ШАНСЕ!

    
Разговор водио: Горан Игић


Након јавне дебате у организацији недељника НИН и Института за европске студије на тему: „Председнички избори у Бугарској“ искористили смо ретку прилику да поразговарамо са угледним доктором политичких наука, политологом, професором др Калојаном Методијевим, доцентом универзитета Неофит Рилски из Благоевграда. Ваља рећи да су на самој дебати (која jе одржана у сали палате Привредне коморе Србије, 17.10.2016.) уводничари били и Владимир  Тодић, докторанд Филозофског факултета и др Стеван Гајић, са Института за европске студије. Учеснике је поздравио амбасадор Бугарске, Њ.Е. Радко Влајков. Модератор саме дебате био је др Миша Ђурковић, који је изузетно добро водио дебату, а било је доста учесника из света политике, медија и научне јавности. Др Калојан Методијев је врло добар говорник и руског, али и српског језика, што је права реткост међу бугарском елитом. На самој дебати чуло се да су предстојећи председнички избори у Бугарској (заказани за 6. новембар, евентуални други круг 13. новембар) пресудни за даље политичке догађаје источних суседа.


    Са Вашег аспекта да ли је завршена транзиција у Бугарској и каква је сада слика Бугарске? Ми у Србији често говоримо о суноврату српског народа? Имате ли сличне проблеме у демографији Бугарске?


    - Транзиција се завршила примањем земље у Европску унију. Тада започиње нова етапау нашој историји. Након евроеуфорије следи једно отрежњење. Имамо много заједничких проблема. Истакао бих демографски проблем прво место. Без људи не може да има ни државе. То је највреднији ресурс. Ко има људе на неком месту, тај контролише ситуацију. Таква је реалност. Нажалост тренутно смо донор становништва Западној Европи. Као проблемe навео бих мигрантскукризу, неравномеран развој региона и разуме се, корупцију међу политичком елитом. То је коктел, који прави проблеме у држави.

                    Kaloyan


    Иду избори за председника Бугарске. Може ли  генерал Румен Радев да добије изборе насупрот госпође Цецке Цачеве, кандидата ГЕРБ-а (за српске читаоце партија Б. Борисова)? Ко су други озбиљнији кандидати?

    - Кампањаје пуна напетости. Има чак осам озбиљних кандидата, који располажу  експертизом и особинама за озбиљно промовисање. Стичу се услови за промене у држави. Генерал Радев има реалне шансе да добије. Чак и да Цачева победи, то неће смирити ситуацију у земљи. Међу другим кандидатима навео бих Красимира Каракачанова, који је кандидат обједињених патриота. Ту су и Ивајло Калфин, који је бивши министар у различитим коалиционим владама. Затим,бивши премијер Пламен Орешарски, иза когаје стао Покрет за права и слободе. Ту је и Трајчо Трајков, који је представник либералне деснице. Конзервативнe десницe, на велику жалост, у Бугарској нема. Тамо је велики политички вакуум у земљи.

    Могу ли се десити ванредни парламентарни избори после председничких?

    - Сматрам, да најкасније до пролећа ће бити избора. Парламент је крајње фрагментиран. Владајућа коалиција се тресе од скандала. Она не почива ни на каквим идејним принципима, а одатле нема и солидне основе за прављење политике. Тензија у земљи расте са сваком протеклом седмицом.

Каква је геополитичка сцена Балкана данас?

- Као увек током последњих двеста година стање је сложено и напето. Мигрантски таласи могу да запале полуострво. Западна Европа неће се колебати да нас одвоји као буферну зону између себе и Азије, да би добила на времену. Пре годину дана Никола Саркози предложио је у Србији и Бугарској да се изградe кампови за задржавање миграната. Замислите, ако он буде председник. То  је огромна опасност. Босна је темпирана бомба. Грчка и Бугарска су изложене огромном притиску из Турске, која не зауставља таласе миграната, а према многим аналитичарима усмерава их ка Балкану. Косово тешко да функционише као држава. Србија, ЦрнаГора и Хрватска се надмећу између себе. Нови регионални лидер се зове Румунија. Режим Ердогана користи све то и улази све дубље и грубље на Балкан. Нисам велики оптимиста. Треба да радимо заједно и да одбранимо европску тврђаву. Појединачно нећемо опстати. Илузија је да мислимо, да сваки ће се спасити сам или на рачун осталих. То смо чинили током XIV века.  Овог пута је другачије. Треба да се мисли и о варијанти при којој ћемо се наћи између Азије и исламизиране и нестабилне Западне Европе.

    САД и Бугарска - има ли поверења?

- Бугарска и САД су савезници у НАТО. По тој линији се ради у тесној сарадњи. То важи за целу Источну Европу. Мислим, да се кредит поверења Американаца према бугарском премијеру потрошио.  Не зарад недостатка лојалности, а зарад недостатка доследности с његове стране.  

Какво је Ваше мишљење о мигрантским проблемима у Европи? Како Бугарска решава те проблеме (метод Меркелове или Орбана)?

- То је највећа претња пред континентом. У овом моменту реално тече замена становништва Европе. Питање опстанка за традиционалне европске народе је да зауставе мигранте пред вратима Старог континента. Нажалост смо сведоци  једног мултикултурног фанатизма, који влада западним елитама. Меркелова је једна од њених идеолога. Бугарска влада следи линију Меркелове, која је погубна за Европу. Сва социолошка проучавања показују, да више од 80 % Бугара желе политику за границе по методи Орбана. То размимоилажење међу елитом и народом је једно од већих изазова пред Бугарском данас.

Били сте током лета и у Сирији. Ваши утисци?

- Конкретно ме је занимало питање хришћанских заједница тамо. Једини гарант за њихов опстанак је режим Асада. Толико су ти људи посвећени својој религији, толико снажни, толико виталне нисам виђао у Европи. Ревносни хришћани, који демонстрирају своју религију, не крију се. То је специфична врста народа, који су  преживели ко зна шта током векова, али су се очували на том месту. Занимљиво је, да смо Бугари, Срби и Сиријци живели 300 годинау једној држави. Одатле и однос према Османској империји је врло сличан. Извоз демократије је највећи непријатељ не само за хришћане, већ и за све људе на Блиском Истоку. Вештачко наметање модела не функционише. Сваки народ треба да живи у свом природном окружењу. Све остало је утопија. Тамо, где је прошла Исламска држава, нанела је разарања, каква нико није нанео током последњих 2000 година. Наглашавам нико. Чак у Средњем веку није било таквог варварства – разрушавања храмова, споменика. Видео сам то својим очима. Умор од рата је велики. Ако ускоро се не пронађе решење ситуација може да се погорша.

 

                Председнички избори у Бугарској


Има ли шансе Бугари и Срби више да сарађују у будућности? Колико је питање Македоније актуелно?

-Увек има шансe. За то  је неопходно више напора са обе стране. Оставља ми утисак, да нема довољно интереса у научној и академској заједници једних за друге. Нема књига, нема истраживања, нема довољно контаката.  Ви сте се фокусирали на Западни Балкан, а ми на Европску унију. Као да нисмо блиски суседи. То је велики минус у билатералним односима.  Питање Македоније увек је актуелно у бугарској политици и друштву. Не мислим, да ће у догледној будућности бити икакве шансе да буде скинуто са дневног реда у земљи. То, што могу да кажем је, да Бугарска неће да прави компромисе са својим интересима тамо.

Какво је Ваше мишљење о Русији, зашто нема већег утицаја на Балканите? Да ли ће бити Јужног тока?
- Конкретно на Балкану, Русија је направила много грешака током 80-их и 90-их година прошлог века. То је имало утицај и на данашњу ситуацију. Нажалост, видим као велики проблем за нас приближавање између Москве и Анкаре, што ми данас можемо гледати. Питање „Јужног тока“ стоји на дневном реду. Ако се промени политичка ситуација у Бугарској није искључено да се договори бар једна цев, која би стигла до европске територије из Бугарске, преко Србије и Мађарске до Аустрије. У крајњем рачуну зашто за једне може, имам у виду „Северни ток“ 1 и 2, а за друге не може?
Ваша реч на крају за читаоце Геополитике...
- Пратим Ваша издања. То је један редак пример у целој Европи, где се на један озбиљан и аналитички начин даје простора за нови талас у европској политици. Конзервативна Европа заслужује своју будућност. Хришћанска Европа има право на постојање. Но, да би је спасили треба сви заједно да радимо за то.


ФОТО: Горан Срданов НИН