Наука у служби партије

пише: проф. др Јасмина Вујић

Жељка Бутуровић је недавно у Политици објавила диван чланак ”Научни радник”, где са правом наводи: ”Ентузијазам који министар за науку и технолошки развој

НЕЋЕ ПРОЋИ!

“Геноцид“ у Босни и Херцеговини, међутим, није се догодио. Да будемо прецизни, није се догодио у рату 1992-1995, за разлику од стварног геноцида, оног усташког над Србима 1941-45,који је у Центру Јад Вашем окарактерисан као холокауст пре холокауста и „чија је бруталност надмашила поступке самих Немаца“ (Енциклопедија Британика).

пише: др Срђа Трифковић

Разлози једног невероватног подвига

Разговор водио: Слободан Деспот

Крат­ко­роч­ни циљ не­су­ђе­не геј па­ра­де у Бе­о­гра­ду био је три­јум­фал­но и иза­зов­но осва­ја­ње фи­зич­ког про­сто­ра као ме­та­фо­ра за на­ме­ра­ва­но го­спо­да­ре­ње кул­тур­ним про­сто­ром.

  Ду­го­роч­ни циљ пак је­сте ре­во­лу­ци­о­на­ран: да се зе­мља Ср­би­ја, ко­ја је ду­хов­но, мо­рал­но, еко­ном­ски и де­мо­граф­ски иона­ко осла­бље­на до крај­но­сти, ра­ди­кал­но пре­ва­спи­та у скла­ду са иде­о­ло­шком ма­три­цом за­пад­ног пост­мо­дер­ни­зма, по ме­ри и уку­су иде­о­ло­шких бо­јов­ни­ка ко­ји су тај по­сао на За­па­ду до­брим де­лом већ оба­ви­ли.

Аутор: др Срђа Трифковић